Странице

четвртак, 13. април 2017.

StoryTime - Izgubljena devojčica na koncertu

Upravo sam pokušavala da zaspim i onda sam se setila ove "stravične" večeri koju pokušavam da zaboravim, ali jednostavno ne ide. S obzirom da nikad nisam pisala Storytime, reših da ovaj doživljaj pretočim u post.


To je bilo davne 2012-te godine. Moji roditelji su odlučili da svi zajedno odemo na, ne znam ni ja koji po redu, Sabor trubača u Guču. Bio je divan dan, a po dolasku smo saznali i da se te večeri održava Cecin koncert. Moja sestra i njena drugarica (koja je došla sa nama), su kupile kartu, a kako sam htela da i ja budem sa njima, nagovorila sam roditelje da kupe i meni, iako nisam slušala Cecu. 

Koncert se održavao čini mi se na nekom stadionu. Pre Cece je nastupao jedan trubački bend, a ja sam se smorila već tad. Ceca je počela oko pola deset. Svi su oko mene ludovali, pevali, skakali, a pošto ja, kako sam već rekla, nisam slušala Cecu, bilo mi je dosadno, te sam samo stajala. Sestra mi je dala telefon da uđem na Fejs, ali sam pobrkala šifru, tako da je to otpalo. Oh da, do pre dve godine sam imala problem da čim se nađem na nekom koncertu ili u diskoteci, bude mi muka, ne mogu da stojim. Da li zbog gužve, glasne muzike - ili oboje - i te večeri mi je bilo tako. 

Pošto moji roditelji nisu bili sa nama na koncertu, moja veoma pametna sestra me je poslala da se vratim i da nađem mamu i tatu. (Sada kreće najzanimljiviji deo) Ja mala, smorena, u lošem stanju i glupa prihvatila. Iz prvih redova sam krenula ka izlazu. Bez telefona, bez imalo pojma gde bi oni mogli da budu i kako uopšte da ih nađem. Ništa, uporna ja idem ka izlazu. Provlačim se kroz hiljade i hiljade ljudi. Oko mene nepoznati ljudi, pijani, skaču, guraju me. Tu sam se već uspaničila. Najzad sam stigla do izlaza i, ne znajući šta ću dalje, počinjem da plačem. Kako da pronađem roditelje? Ako njih ne nađem, kako ću naći sestru kada se bude završio koncert? Imala sam samo dvanaest godina. Bila sam jaako sramežljiva i nesnalažljiva.


Ali baš u tom trenutku je naišao jedan vrlo drag, stariji čovek i pitao me na fazon 'Devojčice, jesi li izgubljena? Hoćeš li da pozoveš roditelje?' i pružio telefon. Bez imalo razmišljanja da li je to bezbedno, uzela sam telefon i okrenula mamu koja mi je rekla da izađem i sačekam je ispred. 

Izašla sam. Bila sam jako srećna što se sve dobro završilo, ko zna šta bi bilo dalje sa mnom da nije naišao taj čovek. Nakon nekoliko minuta su stigli roditelji. 

Za njih je priča jednostavna- bilo mi je dosadno, zovnula sam mamu preko telefona sestrine drugarice, provukla sam se kroz gužvu, izašla ispred. Ali svi se pitaju, kako se mala Katarina nije plašila i kako je uopšte uspela da se probije kroz desetine hiljada ljudi?


Nadam se da vam se post svideo. Pokušala sam što bolje da vam dočaram tu situaciju. Baš nikome nisam ispričala ovo, ali sam odlučila da podelim sa vama, jer što da ne? Ako se setim, možda bude još Storytime-ova, samo napišite u komentar da li vas je ovaj dopadao i da li biste želeli da čitate još. Pozdrav. ❤

20 коментара:

  1. Hhha, joj, imala sam sličnu situaciju, ali ja sam dosta snalažljiva i malo toga se bojim pa eto nisam imala problema kao ti. Odličan post, uživala sam čitajući. :)

    Fantastiko World

    ОдговориИзбриши
  2. Mogla bi da ih pišeš još, baš su zanimljivi ❤! Nedostajala si mi drago mi je da si se vratila ❤❤! Potpuno te razumem, iako ne reagujem bas tako u tim situacijama ☺! Tako sam se ja jednom izgubila u tempu, a uzmimo da sam tada imala 7 godina pa sam trčala po radnji dok nisam našla roditelje ☺!

    Novi post perfecthigh136.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala puno!! ❤❤ Jao, mada si ipak okružena hranom koja deluje da i nije toliko strašno.. šalim se hahah ❤❤

      Избриши
  3. Hjoooj, kako si samo imala sreće kada je naišao taj čovjek *-*
    Novi post -> This Is My Life

    ОдговориИзбриши
  4. Jako zanimljiv post. Uzivala sam citajući. Voljela bih da nastavis pisati ovakve postove.

    Q&A na mom blogu, posjeti ga: http://stroongana.blogspot.hr/

    ОдговориИзбриши
  5. Jako zanimljiv post. Drago mi je da još uvijek ima dobrih ljudi koji žele ponuditi pomoć. :)

    mysweetlandd.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  6. Jooj, vrlo zanimljiv post. Uživala sam čitajući, iako vjerujem da tebi ni sekunde nije bilo ugodno kada ti se sve ovo dešavalo. Recimo da mi se sestra mlađa 2 puta izgubila u tržnom centru, a imala je oko 5 godina. Krenula je da izlazi iz tržnog centra i krenula prema parkingu koji je bio pretrpan autima. I da se tu nisu našli neki ljudi, otišla bi ona sama xd

    http://sosihappylife.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala! Jao, ja sam tako na sopstvenom rođendanu otišla od kuće. Svi su me preplašeni tražili, na kraju su me našli 500m od kuće, haha.

      Избриши
  7. Ajme, zaista predobar storytime. Nisam uopće ni očekivala da će doći taj čovjek i ponuditi ti telefon, baš si bila sretna. Sjajno napisano! ❤

    Chanceux

    ОдговориИзбриши
  8. Post je super. Jako mi se dopada način na koji si opisala čitav događaj. I, drago mi je da se tako završilo.

    https://dorajaa.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  9. Volela bih da citam jos storitajmova na tvom blogu, jer si ovaj sjajno napidala, iako ne vrrujem da je tebii bas bilo sve jedno tada. :)
    "Teen Queen"

    ОдговориИзбриши