Странице

недеља, 13. август 2017.

13. avgust - Dan levorukih osoba!

Kriminalci, divljaci, vešci, bolesnici, đavoljeva desna ruka, itd – sve su ovo nadimci i sinonimi iz davne prošlosti za levoruke osobe, zbog čega su roditelji terali decu od malena da uče pisanje desnom rukom. Danas je, na sreću, mnogo drugačije.


Svi koji su levoruki, znaju šta sledi kada jedna desnoruka osoba je provali da piše levom rukom – pitanja. Najčešća su "Kako možeš da pišeš levom rukom?", "Je l' ti sve tako levom rukom?", "Je l' umeš desnom?"... i ono najbitnije "Ti si levak???". I onda ispadne da smo neki fenomen, mada nije čudno kad danas samo 10% stanovništva u svetu čine levoruke osobe. 

Nije nama lako u svetu gde su sve stvari namenje za desnoruke osobe- menjač u autu, spiralne sveske, makaze, olovke... Takođe uvek isprljamo mali prst mastilom, nespretni smo sa džezvom, a da ne pričam o zakačkama na ogrlicama. 

Ipak, nije sve tako sivo. U ovom postu ċu vam predstaviti 7 činjenica zbog kojih sam ponosna što sam levoruka!


1. Levoruke osobe su  najčešće pametnije. Istraživanja su pokazala da koeficijent iznad 140 ima više levorukih osoba nego desnorukih.

2. Levoruke osobe su jako kreativne. Kod nas je razvijenija desna hemisfera koja je zadužena za kreativnost i imaginaciju. 

3. Imamo bolju memoriju. Znam po sebi, pamtim i ono što ne želim. 

4. Levoruke osobe su emotovnije. Obrađujemo emocije više od ostalih, te smo tako i emotivniji. Uz to, više se i nerviramo. 

5. Posedujemo neverovatan talenat u svetu muzike, matematike, umetnosti, sporta... 

6. Bolje preživimo i oporavimo se od moždanog udara. 

7. Dosta poznatih ličnosti su se služile levom rukom. Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, Kurt Kobejn, Džimi Hendriks, Ajnštajn, Bah, Cezar, Pol Makartni, Čarli Čaplin...


Da li nas u blogosferi ima još levorukih osoba? Pišite i postavljajte pitanja. I naravno, srećan Dan levorukih svima u klubu "Left handers"! ♥





субота, 13. мај 2017.

13:56

13:56

       Pitam se, koliko ljudi u ovom trenutku je srećno? Koliko ljudi se sada ljubi? Koliko plače, a koliko leži na travi i posmatra nebo? Gde sve greje sunce, a gde padaju olujne kiše? 

Pitam se, kolikom broju osoba na Zemlji je ovo vreme značajno? 13:56. Da li uopšte neko mari kada se velika kazaljka nađe blizu dvojke, a mala na šestoj crti posle broja deset? 


Da li je neko upravo završio horsko izvođenje i uživa u tapšanju i čestitkama? Koliko ljudi zaliva cveće, a koliko njih užurbano jure na posao, jer, po ko zna koji put ove sedmice, kasne na isti? 

Nikako ne smem zaboraviti i na životinje. Koliko njih se sada igra? Koliko njih u ovom trenutku žderu svoj plen, koji su uhvatili u 13:50? Koliko njih se sada bori za još koji dah? Koliko njih se sad umiljavaju svojim vlasnicima?


       Bez sumnje, često me uhvate ovakva pitanja u neko doba dana. Razmišljam šta se dešava u svetu, a često jedino što znam jeste ono što vidim u svom vidokrugu.

четвртак, 20. април 2017.

Recept za Kišni komfor!

       Koliko god ja bila nezadovoljna zbog prolećne kiše, nemogućnosti izlaska u dvorište da bih uživala u pravim prolećnim čarima, jednoj stvari jednostavno ne mogu nikako odoleti, a to je, kako ja volim da zovem, ,,kišni komfor''. Jeste da su mi se zima, kiša i celodnevni boravak u kući popeli na glavu, ali koliko god ja priželjkivala *proleće*, lepo vreme, bose šetnje itd, vrlo rado uživam i u čitanju knjige, ispijanju kafe/čaja i tihom zvuku dobovanja kiše sa druge strane zida. 



       Ti trenuci ušuškanosti se jednostavno ne mogu zaobići. Kao da svi problemi nestanu na tih nekoliko minuta, možda i sati, a vi polako i nesvesno tonete u neki drugi univerzum.

~ Recept za moj Kišni komfor glasi ovako:

📖 Dobra knjiga/ dobar film (knjiga je bolji izbor da biste odmorili svoj mozak od tehnologije)
Čaj/ Nes kafa (ne mora Nes, meni je svaka instant kafa Nes kafa)
👕 Pidžama 
🎵 I naravno, ništa ne bi bilo u potpunosti idealno bez lagane muzike (moj predlog je Radio 202, ali naravno, sve varira od ukusa)

~ Spremanje:
U jednu toplu sobu sve zajedno umutiti.

       Spremni ste za opuštanje, uživanje i osećaj komfora!






петак, 14. април 2017.

• Negde daleko, u drugom svetu... •

       Sa koferima u rukama koračam ka svom vozu. Prelep je. Tamnozelene boje je sa dugim nizom vagona. Oko mene ljudi koji idu na sve strane; putnici koji se ukrcavaju, ljudi koji ih prate, kondukteri koji pomažu sa koferima, proveravaju voz itd. Okrećem se ka svojim najbližima. Pozdravljam se sa njima i ulazim u voz. Nalazim odličan kupe i skidam kaput. Uzimam kartu na kojoj piše 'Negde daleko' i smešim se. 


       U meni se komešaju mnoge misli i mnoga osećanja. Na ovo putovanje sam čekala dosta vremena. Najzad ostvarujem ovaj san. Kakav je svet u koji u krećem? Neki moj. Izmišljen. Savršen. Bez problema, bez negativnosti, prepun stvari koje me čine srećnom. Nekakav gde se cene prave stvari. U kom se uživa i u najmanjim sitnicama. U kome nisi čudan, ma kakav god bio! 

       Pokušaću da vam još malo približnije dočaram. Taj svet nije kao ovaj. U kući si, izađeš napolje i u dvorištu si. Ne. Svaki čovek ima svoje univerzume. Ako si u kući i prođeš kroz vrata, možeš se odjednom naći na vrhu planine, a možeš i na mesecu. Zavisi od tebe i tvog univerzuma! Ovaj svet nije za loše osobe. Za kukavice, sebičnjake, ohole, grube. Ovaj svet je za sanjare. Za one koje se ne plaše da pokušaju nešto novo. Koje žele da pobegnu od dosadnog života, od obaveza, od svega zlog. Koje veruju u iole pozitivnog i koje vole da pričaju sa stvarima! Koje su na prvi pogled lude, a na drugi još luđe! Svojim božanstvom smatraju svoju najveću opsesiju ili svoj omiljeni cvet. Ovo je svet za osobe koje se ne plaše izdvajanja i koje pomeraju granice ludosti i mašte.


       Dok sam zamišljala kako će mi biti u novom svetu, u realnost me vraća devojka mojih godina koja me pita da li može da sedne u moj kupe, jer su ostali zauzeti. Sa osmehom joj odgovaram ,,Naravno!'' i radujem se što ima toliko divnih ljudi koji su prihvatili ovo putovanje!

Da li biste vi prihvatili? 
(ako imate pitanja pitajte u komentaru)

четвртак, 13. април 2017.

StoryTime - Izgubljena devojčica na koncertu

Upravo sam pokušavala da zaspim i onda sam se setila ove "stravične" večeri koju pokušavam da zaboravim, ali jednostavno ne ide. S obzirom da nikad nisam pisala Storytime, reših da ovaj doživljaj pretočim u post.


To je bilo davne 2012-te godine. Moji roditelji su odlučili da svi zajedno odemo na, ne znam ni ja koji po redu, Sabor trubača u Guču. Bio je divan dan, a po dolasku smo saznali i da se te večeri održava Cecin koncert. Moja sestra i njena drugarica (koja je došla sa nama), su kupile kartu, a kako sam htela da i ja budem sa njima, nagovorila sam roditelje da kupe i meni, iako nisam slušala Cecu. 

Koncert se održavao čini mi se na nekom stadionu. Pre Cece je nastupao jedan trubački bend, a ja sam se smorila već tad. Ceca je počela oko pola deset. Svi su oko mene ludovali, pevali, skakali, a pošto ja, kako sam već rekla, nisam slušala Cecu, bilo mi je dosadno, te sam samo stajala. Sestra mi je dala telefon da uđem na Fejs, ali sam pobrkala šifru, tako da je to otpalo. Oh da, do pre dve godine sam imala problem da čim se nađem na nekom koncertu ili u diskoteci, bude mi muka, ne mogu da stojim. Da li zbog gužve, glasne muzike - ili oboje - i te večeri mi je bilo tako. 

Pošto moji roditelji nisu bili sa nama na koncertu, moja veoma pametna sestra me je poslala da se vratim i da nađem mamu i tatu. (Sada kreće najzanimljiviji deo) Ja mala, smorena, u lošem stanju i glupa prihvatila. Iz prvih redova sam krenula ka izlazu. Bez telefona, bez imalo pojma gde bi oni mogli da budu i kako uopšte da ih nađem. Ništa, uporna ja idem ka izlazu. Provlačim se kroz hiljade i hiljade ljudi. Oko mene nepoznati ljudi, pijani, skaču, guraju me. Tu sam se već uspaničila. Najzad sam stigla do izlaza i, ne znajući šta ću dalje, počinjem da plačem. Kako da pronađem roditelje? Ako njih ne nađem, kako ću naći sestru kada se bude završio koncert? Imala sam samo dvanaest godina. Bila sam jaako sramežljiva i nesnalažljiva.


Ali baš u tom trenutku je naišao jedan vrlo drag, stariji čovek i pitao me na fazon 'Devojčice, jesi li izgubljena? Hoćeš li da pozoveš roditelje?' i pružio telefon. Bez imalo razmišljanja da li je to bezbedno, uzela sam telefon i okrenula mamu koja mi je rekla da izađem i sačekam je ispred. 

Izašla sam. Bila sam jako srećna što se sve dobro završilo, ko zna šta bi bilo dalje sa mnom da nije naišao taj čovek. Nakon nekoliko minuta su stigli roditelji. 

Za njih je priča jednostavna- bilo mi je dosadno, zovnula sam mamu preko telefona sestrine drugarice, provukla sam se kroz gužvu, izašla ispred. Ali svi se pitaju, kako se mala Katarina nije plašila i kako je uopšte uspela da se probije kroz desetine hiljada ljudi?


Nadam se da vam se post svideo. Pokušala sam što bolje da vam dočaram tu situaciju. Baš nikome nisam ispričala ovo, ali sam odlučila da podelim sa vama, jer što da ne? Ako se setim, možda bude još Storytime-ova, samo napišite u komentar da li vas je ovaj dopadao i da li biste želeli da čitate još. Pozdrav. ❤

недеља, 19. март 2017.

Pozitivnost i samo pozitivnost! 🌞

Poslednjih mesec dana divno sam raspoložena! Bukvalno ne mogu da vam opišem koliko sam postala srećna osoba. Kome da se zahvalim na tome? Lepim danima, popravljenom telefonu, drugoj smeni ili mi je samo naišao takav period? Nemam pojma! Ali tako se prelepo osećam da me malo šta isprovocira (čak nisam digla ni veliku uzbunu povodom kvara jedne slušalice!). Čini mi se da je taj osećaj otišao toliko daleko da sam u stanju samo da dišem i gledam u plafon, a da se osećam kao da radim nešto što oduvek želim. 


Pozitivnost. Koliko sam ranije bila negativna osoba, tek sada primećujem. Više ne! Sada pokušavam da izbegnem negativne stvari, a i ljude. Savetujem iskreno svima vama, primetićete poboljšanje! Sećate li se onog dečka o kom sam pisala u avgustu u postu 'These days..'? Tražili ste u januaru da vam pišem o njemu, ali nisam mogla da vam ispunim tu želju. Šta se dalje desilo sa nama? Dopisivali smo se do pred kraj septembra, a onda je on jednostavno ispario! Više nije bilo isto, više on nije bio isti. Shvatila sam da on nije onaj divni dečko iz avgusta. Bila sam jako tužna, mislila sam da nikad neće proći taj osećaj. Ali i toga sam se rešila! Već sam na putu potpunog zaborava. Izbrisala sam svu depresivnu muziku iz telefona i onu koja me je podsećala na njega i zamenila ih pesmama koje me čine srećnom. Neverovatan osećaj. 

Počela sam da radim stvari koje me usrećuju. Volim zagrljaje i osmehe, pa grlim prijatelje i upućujem im osmehe. Volim pisanje, pa se evo vraćam pisanju. Volim crtanje, pa ću crtati čim mi dođe inspiracija. Ogromna želja mi je bila da se popnem na neki krov. Konačno sam to sebi ispunila. Volim fotografisanje, pa ću sada, kada mi je telefon popravljen, moći da uživam u tom hobiju. Počela sam sa jogom...


Možda pomislite 'Ovaj post nema poentu, šta nas briga šta si uradila sa svojim životom!', ali ljudi, izađite iz te negativnosti i sumornog života! Smejte se, unosite što više doza pozitivnosti (slobodno se predozirajte). Sve je moguće ukoliko ste dovoljno jaki da izađete i zone monotonosti. Ako vas muči neki problem, nemojte dopustiti i da vas pobedi! Nasmejte mu se u lice i pokušajte da ga rešite. Okružite se stvarima koje vas čine srećnima, definitivno pomaže! Ako ste već srećni, ne dopustite da taj osećaj nestane. 

Nadam se da ste uživali u postu i da ćete poslušati savete. Čitamo se u narednom postu! Budite nasmejani, voli vas Holanđanka! ❤🌈🎨🍫🍒🌹🌻🐬🐾📝⚓

понедељак, 09. јануар 2017.

Najava za Q&A!

Reših i ja da posle više od pola godine konačno napravim Q&A. Ako imate koje pitanje za mene možete ga postaviti u komentaru. Možete pitati šta god vas zanima u vezi mene; mog mišljenja, ličnog života, bloga itd. Budite kreativni, a post sa odgovorima ću objaviti u subotu ili nedelju. Odgovoriću na bukvalno svako pitanje. :))



недеља, 08. јануар 2017.

Slike iz 2016. godine

Moja ljubav prema fotografiji se pojavila 2015. godine. Iako fotografije nisu ni blizu profesionalnim, uživam u tome, a skoro da ne prođe ni jedan dan da ne uključim kameru i isfotografišem neku stvar, pejzaž ili slično. Ovim postom vas vodim kroz stazu fotografija napravljenih 2016. godine. Sa nekima ste već upoznati videvši ih ovde na blogu ili instagramu (@holandjanka). Nadam se da ćete uživati. :)



























Hvala Nini na ideji! :)















субота, 07. јануар 2017.

U ritmu novogodišnjih lampica...

Pre svega, srećan Božić svima koji ga slave! Provedite ga u zdravlju, sreći, miru i veselju i sa porodicom.

Razlog zbog kojeg mi je Božić omiljeni praznik je jednostavan- svi smo na okupu. Ne samo moja porodica, već svaka. Trudimo se da budemo srećni i nasmejani kao da su tog dana nestali svi naši problemi. Moja porodica iz određenih razloga nije baš onakva kakva je na Božić, te ovaj praznik nestrpljivo čekam svake godine.


Ideja za ovaj post mi je pala u kafiću i jedva sam čekala da je pretočim u tekst i verovatno ste zbunjeni naslovom, ali ne brinite- uskoro će vam sve biti jasno.

Svi smo mi bar jednom posmatrali novogodišnje lampice, ali da li vam je nekad palo na pamet da se mogu uporediti sa životom? Pitate se kako? Nastavite da čitate...


- Idete napred. Znate ono kad svetli jedna lampica, pa ova do nje, pa vam se čini kao da idu na desnu stranu? Zamislite da je ta desna strana napred, a da ste vi lampica. Znači, vi se bez ikakvih prepreka samo krećete napred, ali onda...

- Dva koraka napred, jedan nazad. Život bi bio idealan kad bi samo ređao uspehe, ali nije baš uvek tako. Super ste krenuli (kao što sam opisala u gornjem pasusu) i taman pomislite 'Super mi ide ovaj život!', ali nešto vas odgurne korak unazad. Život je neprestana borba u kojoj morate da se trudite da idete unapred, ne dajte se.


- Malo vas ima, malo vas nema. Na nogama ste, odlično! Ali onda se sapletete i padnete. Zatim se podignete na noge i opet ređate uspehe, ali se opet sapletete i nađete se dole.

- Uvek u mestu. Podigli ste se, ali dosta vam je padanja i vraćanja unazad, pa ste rešili da se odmorite. Ubrzo vam biva dosadno, pa nastavljate napred.

- Korak napred - korak nazad. Neodlučni ste. Da li da idete napred? Krenuli ste, ali vam se čini nesigurnim putem. Vraćate se nazad, ali pokušavate opet. Ovog puta ste otišli dva koraka napred, ali... (počni da čitaš iz početka).


Nadam se da ste uživali u postu i da ste me razumeli. Mi se čitamo u sledećem! 

петак, 06. јануар 2017.

Mane koje pod hitno menjam!

Vrline i mane zajedno čine nas - nesavršena bića. Ne postoji savršen čovek, ali svi imamo tu neku manu koju bismo najradije izbrisali. Ovo su moje:


previše sam lenja. Lenjost me sprečava u mnogo čemu; da radim stvari koje volim, da učim, da radim na svom fizičkom izgledu... Ima dana kada sam baš hiperaktivna, ali sam najčešće u raspoloženju da samo sedim i ništa ne radim.

povrede me sitnice i jako nebitne stvari. Ja vam dođem kao onaj mehurić koji duvate, pa kada dođe u dodir sa nekim predmetom, pukne. Ne povređuju me uvrede nebitnih osoba, ali ako osobe koje volim urade nešto, tipa obećali su mi nešto pa nisu ispunili, viču na mene ili slično, mene to povredi iako nisu hteli namerno.

zahtevam pažnju. Takva sam da o prijateljima mislim uvek. Kada ste bolesni pitaću vas kako ste, ako ste imali kontrolni poželeću vam sreću, a kasnije ću vas pitati šta ste dobili. Pokušaću da upamtim svaki detalj koji ste mi rekli, ali isto tražim i od vas. Ako brinete o meni, voleću vas do neba. Ako ne brinete, misliću da vas nije briga za mene. Ovo definitivno menjam, jer znam da neke osobe ne pokazuju da im je stalo iako jeste. 

nesposobna sam za upoznavanje novih prijatelja i pokretanje tema. Ovu osobinu toliko mrzim da vam ne mogu opisati koliko. Imam vrlo malo prijatelja, a volela bih da imam više, ali to je nemoguće, jer sam za to jednostavno nesposobna. Sa druge strane, ne znam da pokrećem razgovor. Nijedna tema mi ne pada na pamet i onda dobijem 'Katarina, ja da ne pokrećem razgovor mi ne bismo ni pričale'. Malo ko me razume za ovo, a ja se trudim da ovo menjam (bezuspešno).

• veoma sam zatvorena što se tiče porodice. Sa prijateljima sam vrh, šalim se, pričam, izvaljujem... ali sa porodicom baš i ne. Niko u mojoj porodici ne zna za moje tajne, simpatije ili šta već. Nisam ja baš toliko zatvorena da se nikad ne smejem, ali oni mene opisuju kao povučeno dete iako to i nije baš istina. 

• brzo se vezujem. Evo jednog slučaja: dopisivala sam se sa jednim dečkom. Posle možda pola meseca-mesec, mi smo počeli da se udaljavamo i sada se baš retko dopisujemo. Ne, ne sviđa mi se, ali on meni sad baš nedostaje iako naše dopisivanje nije bilo ništa posebno, nismo se razumeli oko dosta stvari i nismo se nikad videli. Inače, ne vezujem se ja samo za ljude, već i za predmete. Da, da, dobro ste čuli. Za flašicu, kesu, žir, kamenčić, svesku... I ne, ne zezam vas. 

• užasno sam tvrdoglava. Neću odustati pa me koštalo glave. Neću priznati da si u pravu, makar mi sto dokaza dao. Uradiću to baš zato što si mi rekao da ne radim. 

ne pokazujem zainteresovanost. Dođe sestra i kaže mi 'Jao, znaš šta mi se danas desilo!', a ja se pravim kao da me ne zanima, ali da.. zanima me! 

previše verujem ljudima. Ne znam šta bih dodala na ovo. Naivna sam, ali eto. 

• ne znam da savetujem. Ovo takođe baš, baš baaaaaaš mrzim. Prijatelji mi kažu neki problem, a ja ne znam da im dam pravi savet, pa lupam neke reči bez veze. Želim da im pomognem, ali jednostavno ne znam šta da im kažem. To me baš čini tužnom. Sa druge strane, obožavam da slušam ljude. Znam iz ličnog iskustva da samo slušanje može dosta da pomogne, tako da volim da slušam druge i svima govorim da ako im je potreban neko da ih sasluša, da mi se jave. To važi i za vas. Saslušaću vas vrlo rado, ali koristan savet ne očekujte, haha. 

• nisam organizovana. Ali uopšte. Ne znam da organizujem učenje, ni vreme, ni stvari... 

previše se nerviram. Svaka sitnica uspeva da me iznervira, a svako moje nerviranje se završi suzama. Usput, pročitah kako se inteligentni ljude brzo iznerviraju, možda i da ne menjam ovu manu? Šalu na stranu, ovo definitivno menjam. Nije mi ostalo puno živaca, osećam.


Verovatno postoji još neka koje ne mogu da se setim, ali neka bude za sad to to. Da li imamo neke iste mane?

Hvala Danici (Introverted dreamer) za ideju! <3 

четвртак, 05. јануар 2017.

Filmovi koje preporučujem za zimsku atmosferu! #1

Da li je kod vas već pao prvi sneg? Moj grad, tačnije opštinu, pahulje su odlučile da jutros iznenade zadržavajući se na tlu, drveću, krovovima i svemu što se nalazi napolju, tako da mogu reći da ovog jutra mojoj sreći nema kraja. Ovo je ono pravo zimsko jutro kada biste samo pili šoljicu toplog čaja, čokolade, ušuškali se u toplo ćebe i čitali knjigu ili gledali filmove. Ovog jutra sam odlučila i ja vas da iznenadim pokazavši vam filmove koje možete gledati baš u takvoj atmosferi!


____________________________________________________

#1. Leon: The professional



Radnja: Leon (Jean Reno) je profesionalni ubica koji živi mirnim životom. U njegovoj zgradi živi Matilda (Natalie Portman) , dvanaestogodišnjakinja, čiji otac je kriminalac i čuva drogu od korumpiranog policajca Normana. Njen otac uleti u nesuglasice sa Normanom i iz osvete njegov tim poubija celu porodicu. Preživela Matilda utočište nalazi kod Leona. Kada sazna čime se njen novi prijatelj bavi, zamoli ga da je nauči njegovim poslom da bi osvetila brata, kojeg je jedino i volela. Leon pokušava da je odvrati od te želje, ali bezuspešno. U isto vreme, korumpirani policajac želi da osveti jedinog svedoka ubistva, malu Matildu. 

Moje mišljenje: Odlično odrađen film. Uživala sam u njemu i zaista preporučujem svakome da odgleda. :)


#2. 500 days of Summer



Radnja: Tom je beznadežni romantik koji od prvog dana otkako je upoznao Summer, misli da je ona prava. Sa druge strane, Summer ne veruje u pravu ljubav i nije sigurna u vezi celog koncepta 'ljubavi'. Ipak, Tom joj se dopada i želi da budu prijatelji,  možda čak i nešto više. Oni flertuju, smeju se, provode vreme zajedno, a i podižu stvari na viši nivo. Uprkos Summerinom stavu da ne želi ništa ozbiljno, Tom ima iluzije da ona gaji osećanja prema njemu. On je sedmom nebu sve dok ga razlike između 'očekivanja' i 'stvarnosti'  ne pogode po sred čela.

Moje mišljenje: Jedan od mojih najdražih filmova. Ako niste tip totalno romantičnih filmova, ovaj film je stvoren za vas. Odličan je zaista, morate ga odgledati!


#3. Almost famous



Radnja: Tokom 1973. srednjoškolac Vilijam Miler želi da postane rok novinar. Stalno sputavan od strane svoje majke, ipak piše,  ali za manje prestižne novine. Kada dobije ponudu od predstižnog časopisa 'Rolling Stone' da  napiše analizu koncerta benda Stillwater, upušta se u avanturu života. Upoznavanjem  nekada obećavajućim bendom,  tada već u rasulu i sa harizmatičnom grupi devojkom Peni Lejn, Vilijam će spoznati svet odraslih kroz ljude koji naizgled odbijaju da odrastu.

Moje mišljenje: Film je baš divan. Dok sam ga gledala želela sam da se i ja nalazim u sedamdesetim. Imam osećaj da vam se i ne bi baš svideo, ali znam kojoj blogerki sigurno bi (Marija, mislim na tebe :D).


#4. I Origins



Radnja: Ovo je priča o doktoru Ianu Grayu, molekularnom biologu koji proučava evoluciju oka. Njegov rad će početi da utiče na njegov život posle kratkog susreta sa egzotičnom mladom ženom. Kako istraživanje napreduje sa laboratorijskom partnerkom Karen, oni dolaze do neverovatnog otkrića koje bi moglo da ostavi veliki uticaj i komplikacije u njegovim naučnim i verskim ubeđenjima. Da bi dokazao teoriju, on će preći pola sveta i rizikovati sve što ima.

Moje mišljenje: Ljudi moji!  Da mogu naterala bih čitav svet da odgleda ovaj film. Meni ga je preporučio onaj tip iz onog posta,  haha.  Odlično prikazana reinkarnacija, ma sve je odlično...


#5. Dear Eleanor



Radnja: Najbolje prijateljice Max i Ellie odlučuju da napuste svoj grad i krenu na avanturistički put po državi kako bi upoznale bivšu Prvu damu Eleanor Roosevelt. Nakon što se ušunje u svetlo plavi kabriolet čiji vlasnik je Elliein otac, one kreću u svoju pustolovinu uz vetar u kosi i muzikom na radiju. Pokušavajući da budu jedan korak ispred policije i Ellienog oca, devojke na svojoj avanturi upoznaju raznovrsne likove, koji će njihov potez učiniti neverovatnim i neponovljivim iskustvom.

Moje mišljenje: Zaista fin, vintage film. Mislim da je odličan za nas, tinejdžerke.

____________________________________________________

To bi bilo to za ovaj put. Biće i drugi deo kada budem odgledala još 5, 6, sigurna sam, fantastičnih filmova. Ako ste odgledali neki od ovih recite vaše utiske u komentarima, a ako odgledate, javite se da zajedno komentarišemo. :))

Hvala Sretnom Sanjaru i Smoothie Glam, koje su i dale ideje za post o filmovima. <3

Ako želite i vi da date ideju za neki od sledećih postova, a niste, to možete učini u komentaru ovog posta.