Странице

среда, 09. новембар 2016.

DON'T GIVE UP - Stogger

Za ovaj post me je nominovala Dragana sa bloga Boomy's place, koja je i izmislila 'Stogger'. Radi se o tome da ispričamo jedan događaj koji je na nas ostavio utisak. Meni ovo iskreno deluje kao jako dobra ideja. Hajde da krenemo, jer iskreno jedva sam čekala da vam napišem ovu priču!


Na fizičkom sam. Profesor nam je još na početku školske godine rekao da ćemo šest časova preskakati vijače kada svi završimo sa 21. otrčanim krugom. Donosi nam punu kesu vijača i radimo u parovima pošto nema dovoljno vijača za sve. Radim sa najboljom drugaricom. Prvi pokušaj - neuspeli. Znam kako se preskaču vijače, ali nisam odavno, a i zaista je teško preskočiti 50 puta bez prestanka! Pokušavam još par puta, ali jedva da preskočim i deset puta. Nerviram se. Isprobavam sve metode, ali deluje nemoguće. Drugarica mi govori da se smirim i da ću uspeti. Ali ja kakva sam, uvek se iznerviram jer na fizičkom jednostavno moram da uradim perfektno. Drugačije za mene ne postoji. Taj čas se završio za suzama u očima od nerviranja.


Došao je i drugi čas. Vežbamo, ali ovaj put sa profesorom. Naravno, ja pokušavam što manje da preskačem da se ne bih izblamirala pred profesorom i drugovima iz odeljenja. Pred kraj časa preskaču za ocenu oni koji žele i koji su sigurni da mogu da preskoče 50 puta. Neki uspeju, svaka im čast. Neki ne, ali su blizu. A ja? Toliko sam bila tužna, jer sam se smatrala nesposobnom za ovo. Proklete vijače. Razočaravam samu sebe.

Treći čas ne radim fizičko. Četvrti nisam u školi.


Na petom času, kada nas je ostalo samo nas četvoro (i jedna devojka koja nije radila) neocenjeno trudim se svakim atomom svoje snage da preskočim glupih 50 puta! Preskačem pred profesorom. Jednom 30 i nešto puta, par puta manje i od 20. Profesor mi kaže da malo provežbam još, pa ću opet pred njim na kraju časa. Trudim se. Drugarice me savetuju. Nerviram se. Srce me zabolelo. Otkrila sam koji mi način najbolje leži, što je dosta olakšavajuće. Četrdeset dva puta, opa! Odmaram malo, pa dolazim kod profesora. Pokušavam par puta, ali uvek zapne kod trideset četvrtog puta! Profesor me pita koliko sam najviše, kažem 42 puta. Upisuje u svoj mali dnevnik i kaže da sledećeg časa opet probam, pa ako ne uspem, upisaće četvorku. Mogla sam još tad da odustanem, četvorka ionako nije loša ocena, ali nisam htela! Boriću se do poslednje minute sledećeg časa, ako ne uspem, nema veze, znaću da sam bar pokušala (i mrzeću se jer sam nesposobna).


Došao je šesti, ujedno i poslednji, čas za preskakanje vijača. Nisam sama, pa mi je samim tim i lakše. Vodim se načinom od prethodnog časa. Uspela sam 50 puta! Sva ponosna na sebe pomalo se plašim da neću uspeti pred profesorom. Obe drugarice su završile, ostala sam samo ja. Profesor me zbunjuje rečima 'Preskočila si 42 puta, još osam da preskočiš... možeš li?' Zbunio me je zato što sam pomislila da mi je rekao da preskočim samo osam, pa će dodati na tih 42. Preskočila sam osam i stala. On me je zbunjeno pogledao i rekao 'Hajde još jednu šansu da tim'. Inače, jedan čas- jedna šansa. Još uvek osećajući blagi bol u listu leve noge, uzimam gumenu vijaču i govorim sebi da mogu to. Krećem. Ide polako, ali ne baš sigurno. Gledam u tmurno nebo kroz mali prozor blizu plafona, pokušavam da se zamislim. Brojim u sebi i razmišljam o tome kako vam pišem ovaj post. Kako ću uspeti. Pedeseti put je preskočen, ali za svaki slučaj da se profesor zbunio kod brojanja, preskočila sam još jedanput. On mi kaže 'Dosta' i upisuje 50 puta! Sva srećna bacam pet drugaricama i zahvaljujem na čestitkama.


Ovo verovatno ne deluje kao veliki uspeh i verovatno mislite 'Bravo, Katarina, otplovila si svet', ali za mene jeste. Ne, nije mi do petice, već to do toga što sam dokazala sebi da ipak to mogu! I ponosna sam na sebe što nisam odustajala kad sam mislila da nema šanse, da sam nesposobna... Mnogo mi je drago zbog toga i verujem da će mi ova priča biti motivacija za druge poslove, a možda će i vama.

Nominujem: Alia's diary, Marsyly, Innisall, Little box of happiness, Moderna Štreberka, Geekly chic

субота, 05. новембар 2016.

HOLANĐANKA IZ BEK + BLOGGER RECOGNITION AWARD

Okej, verovatno mislite 'Pobogu šta je sa ovom devojkom?', 'Koliko je neodgovorna!' itditd. Znam da me je bilo jako retko, da sam objavila samo tri posta u septembru i dva u oktobru, i mogla bih da vas davim razlozima, ali ipak neću, jer su to privatne stvari, tako da da...

Ne mogu da vam obećavam, ali ću se zaista potruditi i dati sve od sebe da u novembru i narednim mesecima budem mnogo više aktivnija. Ne samo što se tiče pisanja postova, već i čitanja vaših.

Za ovo vreme sam dosta razmišljala i rešila sam da se ubuduće više fokusiram na pisanje priča. Tačnije, na mom blogu ćete u mnogo manjim količinama čitati postove tipa 'Verujem u...', 'Organizacija', 'Prednosti i mane života na selu' itd... Već ćete uglavnom nalaziti postove tipa 'Pišem ti pismo', 'Our story', 'Poetry'...
Nadam se da ova promena neće imati negativni uticaj na blog.

Dugujem ogromno izvinjenje Aliji, Danici i Dragani. 
Nominovale su me još pre mesec dana i više za tagove, ali ih ja nisam uradila (odgovornost...), tako da ću jedan još sad uraditi!


Za ovaj tag su me nominovale Alija i Danica, veliko im hvala na nominaciji! Izvinite još jednom zbog ogromnog kašnjenja, verovatno mislite da me više nikad nećete nominovati za tagove, okej je kapiram vas, haha.

Nije mi baš jasan ovaj tag, haha, ali uglavnom pravila koja treba slediti su sledeća:

1. Napišite post o nagradi. 
2. Nominujte 10 blogera . 
3. Dajte neki savet novim blogerima. 
4. Zahvalite blogeru koji vas je nominovao. 
5. U postu stavite sliku nagrade. 
6. Napišite svojim čitaocima zašto ste postali bloger ? 

*kopirala sam tekst od Alije*

Ja sam ta koja će uvek kršiti pravila, tako da ni ovaj put neće biti izuzetak. Nažalost neće biti nagrade, ni sad ni uskoro. Pa da počnem ja, da ne tupim dalje..

- Zašto sam postala blogerka?

Hm, ne znam konkretan razlog. Dosada ili želja za pisanjem? Ili želja za nečim novim? Ili sve zajedno? Dragi moji, nemam pojma. Mislim da ima svega po malo, ali šta god da je zaslužno za taj, pa mogu reći ogroman korak u mom životu, hvala mu. Učinilo je da zaista zavolim blog, da me promeni na bolji način, da zavolim više pisanje, da saznam nešto novo... ma svašta... Sećam se da sam baš dugo želela da imaš nešto gde mogu da podelim sa ljudima svoja razmišljanja, ideje, osećanja... To mi je omogućio blog, pa može se reći i da je to jedan od razloga zašto sam se pridružila ovoj zajednici.

- Savet novim blogerima?

Budite svoji, budite originalni, znajte zbog čega ste ovde, budite motivisani, budite strpljivi, budite svesni da treba da uložite ogroman trud i da nećete postati popularni preko noći. 
Mislim da je to ono najbitnije.

Ja nominujem: 


Nema ih deset zato što se ovaj kviz odavno vrti i nisam sigurna ko je sve radio, ali eto. :)
❁❁❁❁❁❁❁❁❁❁❁❁❁❁❁❁❁❁❁

Drugi tag će biti u sredu možda, zavisi! Ali iskreno MNOGO BIH VOLELA da bude u sredu, saznaćete zašto!!

Izvinjavam se još jednom zbog neaktivnosti. 🌻