Странице

субота, 17. септембар 2016.

'Our story'

Sledeći na jednom od najviših krovova ovog grada, posmatrala sam automobile i pešake iz daljine, osećajući njegov pogled na sebi. Uzela sam još jedan dim cigarete, a zatim ga pitala:
- Još uvek ćeš buljiti u mene ili ćeš nastaviti da sviraš gitaru bez jedne žice?
Čula sam njegov mali smeh, a zatim je nastavio da svira. Kad je završio, rekao je:
- Znaš, kad sam bio mali, sanjao sam ovo.
- Tačnije šta? - upitala sam.
- Da sedim s jednom devojkom na krovu, svirajući ovu istu pesmu. Taj san se više puta ponavljao. Sve što sam želeo jeste da saznam ko je ta devojka. Prestao sam da sanjam to kada sam tebe upoznao.
Najzad sam pogledala u njega. 
- Sanjao si mene? - pitala sam iznenađeno. 
- Ujutru nikad nisam mogao da se jasno setim lika te devojke. Ali pretpostavljam da jesam.
Osećala sam se čudno. U meni su se komešala neka čudna osećanja, ali zašto? 
Nismo u vezi. Neću vas lagati, sviđa mi se. I mislim da i on oseća isto prema meni, ali nisam sigurna, pa ne želim ništa da mu kažem. 
- Sećaš li se kako smo se upoznali? - rekla sam nakon nekoliko minuta tišine. 
- Da, naravno. Bili smo u Varsej parku. Ja sam slušao muziku i sedeo na klupici, a ti si sedela malo iza mene i gađala me kamenčićima. 
Oboje smo prasnuli u smeh. 

Bilo je to pre dva meseca. Sasvim obično popodne. Odlučila sam da odem u park na kraju grada, jer je tamo uvek mirno i tiho. Sela sam na klupicu i posmatrala ljude i parove koji su prolazili. Nekoliko metara ispred mene, na klupicu je seo jedan dečko sa slušalicama u ušima. Bilo mi je dosadno i uzimala sam kamenčiće sa staze za šetnju i bacala iste na njega. Malo kasnije, kada je shvatio da neću prestati, ustao je i seo na moju klupicu. 
- Da li si ti normalna?! Ubićeš me! 
Smejala sam se. Jedva sam došla do daha. Kada sam se smirila, pitala sam ga da li bi želeo sa mnom do umetničke galerije, otvara se nova izložba.
- Ne idem nigde sa ubicom!
Posle pet minuta nagovaranja, naravno pristao je. 

Posle tog poslepodneva nismo odmah stupili u kontakt. Nismo ništa znali jedno o drugom. Ni kako se zovemo, ni koliko nam je godina, ni gde živimo. 
U taj park nisam dolazila neko vreme i posle tačno deset dana, otišla sam. 
On je sedeo na istoj klupici, sa istim slušalicama. Sela sam pored njega. 
- Zašto nisi dolazila?
- Ne znam... Nije mi se išlo nigde. 
- Gde danas idemo? 
Posle par minuta me je pitao isto.
- Čula sam te, razmišljam. Jesi li nekad bio na istočnoj obali Salver pjera?
- Ne, a ti?
- Ni ja. 
- Idemo?
- Idemo. - rekla sam smešući se. 

To mesto nam se oboma jako dopalo, pa smo otišli posle par dana opet. To je bio naš treći izlazak. 
- Verujes li u sudbinu? - pitao me je pošto smo seli na dva ogromna kamena. 
- Ne. Smatram da mi gradimo svoju budućnost, a da nam je sudbina samo izgovor. 
- Pa, draga Neznanko, mislim da je vreme da ti najzad saznam ime.
- Meni je lepo ovako, tebi nije?
- I meni, ali... - Oboma nam je pažnju skrenula zvezda padalica koja preleta tačno ispred nas. Pogledali smo se i nasmešili. Posle toga smo sedeli malo duže u tišini. 
- Zovem se Zoe. 
Iznenađeno je pogledao u mene. Nasmejao se. 
- Zvezde padalice zaista ispunjavaju želje. - rekao je i nastavilo smo da ćutimo.

Kasnije smo nastavili tako da izlazimo. Polako otkrivajući lične činjenice (odakle smo, koliko nam je godina, koju školu učimo). Nalazili smo se u istom parku, posle par dana. Išli smo svuda. Radili smo svašta. Pili smo, pušili, gađali druge kamenčićima, otkrivali delove grada koje ranije nismo poznavali, ležali na travi i razglabali o svojim stavovima... Kao prijatelji.

Kada smo konačno zaustavili da se smejemo na našu uspomenu, pitao me:
- Hoćeš li još jednu pesmu?
- Da, a onda me vodis na kafu.
Počeo je da svira i rekao:
- U redu, ali pobogu, Zoe, otrovaćeš od tolike kafe.


недеља, 04. септембар 2016.

ŠIRIMO MIR

Ako ste pročitali moj prethodni post, znate ovu sliku. Ovog puta je koristim za meni zanimljivu ideju. Da, da, treba da spavam, jer je 15 minuta do 4 sata, ali mi je pala interesantna ideja. Radi se o tome da sam ovu dole sliku poslala svim osobama koje pratim na Instagramu uz poruku 'ako možeš, prosledi ovu sliku bar jednoj osobi 🌻'. Koga pratim na instagramu dobio je ovu poruku.

Poželite i vi nekome mir!

Svesna sam da ova slika neće doneti mir u svet i da će situacija ostati ista, ali opet mi je nekako zanimljivo i dok šaljem osećam se kao da zaista doprinosim svetu nešto dobro.

I znam da će neki iskulirati, neki zaista proslediti. Moja simpatija mi je rekla da sam mu ovom slikom ulepšala jutro, ulepšajte i vi nekome dan.

P.S. Ne morate svima da šaljete, dovoljno je jednoj osobi i ne morate na instagramu, možete na bilo kojoj socijalni mreži, pa čak i na blogu!

Kako vam se dopada ideja? 


Volim vas sve! 

субота, 03. септембар 2016.

🌻 HIPPIE INSPIRITIONAL QUOTES (PICTURES) 🌻

Mislila sam da ću postaviti neki post 31. avgusta ili 1. septembra, ali nisam, tako da vam nisam ni poželela srećnu novu školsku godinu. Tako da vam sad, sa malim zakašnjenjem, želim srećan polazak u školu i dobre ocene! ♡

Malopre sam bila na instagramu i našla jedan profil koji ima divne slike. Te slike su me inspirisale da napravim ovaj post gde biste mogli da vidite 11 hipi sličica sa citatima. Nadam se da ćete uživati! :)

*******************************************













Instagram čije slike su me inspirisale: freespiritedtribe 

Da li vam se sviđaju slike?
Koja vam se najviše dopada?

Volim vas sve!